Namensko gajenje voća na poljoprivrednim imanjima počelo je negde između 6000 i 3000 p.n.e, a smokve su bile jedna od prvih sorti voća koje su ljudi počeli da uzgajaju
Plugovi su prvi put napravljeni na Bliskom istoku i to od bronze, nedugo nakon prvih poljoprivrednih delatnosti. Najstariji plug se zvao ard i najverovatnije bio izrađen od oštrih grana drveća. Smatra se da je plug jedan od najvažnijih izuma u civilizaciji i razvoju društvene zajednice.
Prvi jednostavan sistem za navodnjavanje izgrađen je u Mesopotamiji oko 7000 p.n.e. Najstariji veliki sistem za navodnjavanje je nastao oko 4000 p.n.e u južnoj Rusiji. Ovaj sistem je imao kanale široke do 10 stopa, a dugačke više od kilometar.
U prvim godinama XX veka Marija Izabel Frejzer (pedagog sa Novog Zelanda) je posetila Kinu i odatle kući donela seme kivija. Prvi rod kivija na Novom Zelandu ubran je 1910. Danas, Novi Zeland proizvede 1/3 od ukupne količine kivija u svetu.
Više od 6.000 različitih vrsta jabuka uzgaja se u celom svetu. Najveći proizvođač jabuka je Kina, a zatim slede SAD, Iran, Turska, Rusija, Italija i Indija.
Traktori su izmišljeni 1880. da bi vukli plugove kroz oranice. Do 1920. dizajnirani su moderni traktori raznih oblika i za višestruke namene. Kad im se dodaju različiti dodaci i oprema, traktori se danas mogu koristiti za sve poslove u obradi zemlje: za oranje, setvu, kopanje, kosidbu trave, prenošenje i pomeranje veće količine zemlje i za brojne druge namene.
Poljoprivrednici često namerno sade visoke biljke i gusta stabla na rubovima voćnjaka. To rade zato što ta stabla rastući i granajući se voćnjaku pružaju zaklon od vetra i sprečavaju eroziju tla.
Poljoprivrednici danas proizvode 262 % više hrane uz 2% manje utrošenih početnih sirovina (seme, uloženi rad, veštačka đubriva) u odnosu na iste faktore iz 1950-te godine.
Jedan od tri hektara na poljoprivrednim imanjima se sadi isključivo za izvoz.
Lubenica je biljka iz porodice bundeva – dakle povrće. Potiče iz Centralne Amerike.
U 2006. prosečni američki farmer proizveo je dovoljno hrane za 144 osobe. U 1940. prosečni poljoprivrednik je proizvodio hranu za samo 19 osoba (i to ne baš dovoljne količine).
Prema mišljenju mnogih istoričara, koze su bile među prvim životinjama koje su ljudi pripitomili. Koze smatraju najčistijim životinjama. Uzgajivači se češće odlučuju da gaje ovu vrstu životinja, nego recimo krave ili piliće. One obično neće jesti hranu koja nije čista ili direktno sa poda.
Smatra se da je svinja (najčešće gajena životinja na farmama) četvrta po redu životinja po stepenu inteligencije. Posle nje na toj listi slede: šimpanza, delfin i slon. Svinje mogu trčati brzinom od 11 milja na sat.
Pčele povećavaju vrednost useva za više od 15 milijardi dolara godišnje i to samo kroz oprašivanje.
Poljoprivredna efikasnost je porasla tokom prošlog veka. 1890. važio je sledeći odnos: 111 hektara po radniku u odnosu na situaciju iz 1990-te godine: 299 hektara po radniku.
Današnji farmeri ne proizvode samo voće i povrće i ne uzgajaju samo životinje – oni takođe proizvode i gorivo. Uzgajaju biljne sorte samo da bi ih prerađivali u gorivo. Na primer, kukuruz se pretvara u etanol, a sojino ulje u dizel gorivo.
Broj ljudi na Zemlji će, po nekim proračunima, dostići cifru od 9 milijardi ljudi do 2050. Poljoprivrednici će morati udvostručiti proizvodnju hrane da bi išli u korak sa takvom stopom rasta.
Reč „farma“ potiče od latinske reči firmare „popraviti, rešiti, potvrditi, ojačati“.
Godine 1954. broj traktora na farmama je po prvi put nadmašio broj konja i mazgi.
Među četiri vodeće biotehnološke sorte biljaka u 2012. godini bile su soja, pamuk, kukuruz i uljana repica.
Istraživanja pokazuju da povećana upotreba herbicida u zemlji (u kombinaciji sa GMO) rezultira u stvaranju „super-korova“ koji je otporan na hemikalije.
Banane su na prvom mestu po broju useva u svetu. Na četvrtom su mestu po ukupnom rodu, posle pšenice, pirinča i kukuruza. Gaje se i rastu na farmama u više od 100 zemalja. Indija gaji više banana od bilo koje druge zemlje. Posle nje, tri top proizvođača banana su Filipini, Kina i Ekvador.
Biogorivo se sve više koristi kao gorivo za transport. Mnoge zemlje širom sveta su počele da uzgajaju velike plantaže pogodnih sorti biljaka koje bi služile samo za dobijanje goriva.
U 2007. trećina radnika u svetu je bila zaposlena u poljoprivredi. Danas, 40% svetske populacije radi u poljoprivredi, što je najveći, ako tako može da se kaže – „pojedinačni poslodavac“ na svetu.
Na stočarsku proizvodnju odlazi 70% zemljišta koje se obrađuje u poljoprivredi, što čini 30% kopnene površine planete. Upravo je ova proizvodnja odgovorna za 18% emisije gasova sa efektom staklene bašte na svetu.
Struja i toplota na farmi se mogu dobiti ne samo iz biljnih ostataka, već i od životinjskog otpada-bilo da se direktno spaljuju ili se prvo od njih proizvede biogas. Ovi obnovljivi izvori energije obično proizvode manju emisiju gasova sa efektom staklene bašte u odnosu na druga goriva. Ona mogu biti jako korisna, pogotovu u mestima koja iz nekog razloga ne mogu biti priključena na električnu mrežu.
Neka tradicionalna znanja poljoprivrednika koji se generacijama bave obradom zemlje uspešno su ugrađena u nekoliko područja poljoprivrede, na primer u kultivisanju i sadnji nekih sorti divljih stabala i biljaka, obradi zemljišta i usmeravanju vodenih tokova.
Postoji oko 200.000 vrsta životinjskih oprašivača u prirodi, od kojih su većina insekti
Iz jedne jedine biljne ćelije nekog biljnog tkiva je moguće proizvesti kompletnu biljku.
Od svakog dolara potrošenog na hranu, farmer dobije manje od 12 centi za potrošene sirovine.
Izvor: Profesorka.org
